South Beach

*napisala sam da su u autu samo Chris i Carmen

"Ipak ste došle."rekao je, a onda me poljubio.

"Ej! Nemamo vremena."Alice me je udarila po ramenu.

*Carmen je to mislila. A to je bio kombi. on je bio šutio cjelo vrjeme do tad. xD
*nemam ideje kaj da napišem

Kombi je parkirao negdje ispred neke kuće.Djelovala je trošno i napušteno, kao da se raspada.

Mi smo tiho gurnuli vrata i iskočili iz kombija.Pobjegli smo.Par sekunda poslije začuli smo glasne psovke.

Potrčali su brzo u moj auto. Jurila sam što sam brže mogla. A to baš i nije bilo najbrže
al još uvijek je bilo dovoljno brzo da nas Chris ne stigne.

Naravno da sam opet morala bit nespretna.
Trčala sam do ALiceinog auta.
Na najravnijoj cesti na svijetu ja sam morala naići na nekakav kamenčić i spotaknuti se na njega.Ostali nisu ni shvatili da zaostajem za njima.Pokušala sam ustati ali nisam mogla.Mislila sam da sam slomila ili barem uganula nogu.

Chris je dotrčao do mene i podigao me.Vrisnula sam.On mi je začepio rukom usta.

"Ne!"Začuo se Emmin vrisak.Konačno je netko shvatio da me nema.
"Andromeda!"dozivao me je Dar mojim drugim imenom koje je više volio.

"Bježite i ne brinite za mene!"zaderala sam se onoliko koliko sam mogla, nekako uspjevši raširiti Chrisove prste."Ubiti će i vas!"

Čak i iz tolike daljine sam vidjela dvojbu na Aliceinom licu.Znala je da sam u pravu.Ako ostanu svih će ubiti, a ovako samo mene.Ja sam mrtva u svakom slučaju.

Upalila je auto i krenula.

"Oh, ne brini.Neću te ubiti.Još mi trebaš s obzirom da su ti dečka i onu debilušu odveli."začula sam Chrisov šapat na uhu.Raširila sam oči.Mučit će me a možda i nešto gore.Smrt mi je možda draža.

Trenutak kasnije me je grubo utrpao u tamnu prostoriju koja je smrdila po štakorskom izmetu.

"Ako te zanima gdje si, izvoli.Ali neće ti to puno pomoći."rekao je on hladnim glasom i upalio svjetlo.

Izašao je i zaključao vrata premda to nije bilo potrebno.Ne samo da mi je noga bila slomljena, nekako me je za dvije sekunde uspio i vezati.

Ja sam se ogledala oko sebe, bila sam u nekoj vrsti ostave. Bila je prazna ako izuzmemo mene i jednu metlu.

*sad vi smišljajte kako ćete me spašavati, meni se ne da više postati.Uglavnom ja sam tu u ostavi u Chrisovoj kući, sama, bez hrane i pića i sad će me Chris ispitivat neke gluposti koje mu ja neću htjeti reći i koje su sad manje bitne i zato kad me nađete bit ću sva jadna i izmučena.Uglavnom vi postajte ja uzimam pauzu.

Mi zapravo i nismo skroz otišli. Sakrili smo se u obližnjoj šumi.
Nisam znala kamo je Fran odvedena. Bila sam uplašena.
"Mislim da znam gdje bi mogla biti Fran," rekao je Dareen.
"Pa što onda čekaš ?" upitala sam ga dobacujući mu ključ auta.
Potrčali smo do auta kojeg smo ostavili na zavoju.
Pritisnuo je gas.
---
Stigli smo do jednog neasvaltiranog puteljka.
Nakon nekog vremena, iza grmlja se pojavila trošna kučica.
Izgledala je stravično, i uostalom, već se polagano spuštao mrak.
Ispred kuće je bio parkiran kombi. Chrisov kombi.
Čuli smo Chrisovo mrmljanje negdje iza kuće.
Požurili smo u kuću. U jednoj prostoriji čuli smo nekakvo glasanje.
Otvorila sam vrata. Nije to bila Fran. To je bio Joey.
Iz prsiju mu je curila krv.
"Mislio sam da si mrtav" progovorio je Dareen.
"I ja, vjeruj mi, i ja" odvratio mu je Joey.
Nisam razmišljala ni sekunde. Odmah sam mu se s olakšanjem
bacila u zagrljaj.
--------
Pregledali smo (skupa sa Joeyem) i druge prostorije. Ni u jednoj nije bila Fran.
Izašli smo iz kuće. Chris je još uvijek bio iza nje. Uputili smo se do njega.
Usput sam izvadila nož koji sam držala zataknutog na hlače.

Pored Chrisa bila je i Fran privezana na stup s maramom u ustima.
Prišuljali smo se. Chris nas nije skužio. Zdignula sam nož kako
bi ga bacila, ali nisam uspjela. Nisam imala hrabrosti ubiti nekoga.
Joey mi je uzeo nož iz ruke i u drugom ćasu ga je već bacio
Chrisu na leđa. Okrenula sam se da to ne gledam.
Dareen je oslobodio Fran. Malo je falilo da ja i Fran ne poćnemo
skakati od sreće. Najviše zato što smo žive, a i naši dečki.
Emma jedina nije bila vesela. Nije mogla vjerovati da je to njezin
dečko mrtav. Fran ju je utješila.

Primjetila sam da Joeyu još uvijek curi rana. Maknula sam maramu
koju sam uvijek nosila oko vrata kao modni detalj i omotala oko njegove rane.
Mislim da mu je bilo lakše.
Krenuli smo polako prema autu.





**ako tvoj dečko može biti živ, može i moj xD
*** ajde smisli nastavak :)
**** ali ja smišljam što će se dogoditi kad se vratimo doma.

Darren me je nosio, zaštitnički me privijajući uz sebe.I on mi je dijagnosticirao lom noge.

Alice je upalila auto.Došli smo pred njenu kuću.Nešto mi nije bilo u redu, samo što se u tom trenutku nisam mogla sjetiti što...

*nemogu ti čitat misli... daj bar napiši u zvijezdice kaj nije uredu xD

*neznam što nije u redu! ti si rekla da ćeš napisati post kad se vratimo, a meni je izgledalo kao da ćeš opet neki zaplet staviti pa sam napisala da mi nešto nije uredu!

*nisam ni skužila, ja mislila da ti oćeš nešto svoje. najagori dio do sad upravo stiže! Buhahaha


Nešto mi je bilo čudno pred kućom.
"Nekako je prazno, čisto." promrmljala je Fran dok je razmišljala što bi to moglo
biti čudno, zbog čega izgleda tako prazno.
"Čisto!" uzviknula sam nakon nekoliko minuta. Svi su se okrenuli prema meni.
"Party, a sada je čisto!" pokušala sam ih urazumit. Shvatili su. Svi su imali
zaprepašten izraz lica. "Starci" sad sam tiho promrmljala.
Polako smo ušli u kuću. Bilo nas je malo strah. I kuća je na ulazu bila čista.
U dnevnom boravku je isto bilo čisto. Vidla sam nečiju glavu na fotelji.
"Mama ?" *prepoznala sam je po boji kose* tiho sam upitala. Nisam znala
kako će reagirati.
"Gdje si ti mlada damo tako dugo?" 'malo glasnije' je upitala pa dodala
"I tko je to pokraj tebe?"
Shvatila sam da misli na Joeya koji me cijelo vrijeme obgrljivao s rukom.
Ispod majce mu je virila crvena boja. Imao je bjelu majcu. Sranje!, na to
nisam mislila.
"Igrali smo paintball" brzo se dosjetio Joey. Toga se ja nebi mogla sjetiti.
Vidla sam mamin zabrinut izraz lica ali se nadam da je povjerovala.

* xD

Tek sad sam shvatila što mi to nije bilo u redu kad sam gledala kuću iz vana.Svjetla su bila upaljena iako smo ih mi ugasili.

"A vi?"odjedanput je gospođa Lautner prebacila pažnju na nas ostale.

"Ovaj...Idemo kući, ovdje smo se vratili samo jer su nam ostale neke stvari."izmotavala se Carmen.

"Što je tebi bilo sa nogom?"pitao je Alicein otac mene.

A kako bih ja sad na to trebala odgovoriti bez da otkrijem istinu?

Sranje.

Lillian je došla pospremiti kuću?! Ma neeeeee.
"Kako je izgledala?"upitah, nadajući se da to nije bila ta Lila.
"Pa, visoka.Smeđokosa, plavooka, blago tamnoputa..."počela je opisivati gospođa Lautner.
Nisam je više mogla slušati.Opet sam pala u nesvijest.

*ajoj xDD*

"mi idemo gore u sobu..." promrmljala sam još u šoku
"dobro, ali još malo i ima da se raziđete, što će vaši roditelji misliti ?" mda. tipično majčinski -.-
Otisšli smo gore do moje sobe.